Omladinske radne akcije

U jugoslovenskoj mitologiji i nostalgiji prema svemu što ima veze sa socijalističkom Jugoslavijom jedno od najsvetlijih mesta, bez sumnje, pripada omladinskim radnim akcijama (ORA).

Gotovo da nema akcijaša ili brigadira, kako se to nekad zvalo, koji sa setom i osmehom ne govori o danima kada su svojim rukama gradili pruge, auto-puteve, fabrike... Ali tu nema priča o mučenju, teškom radu, žuljevima, već se insistira na drugarstvu, ljubavima i zabavi koji su sve te akcije pratili.

DIZANJE IZ PEPELA

A nije sve bilo baš tako bajno. Pogotovo ne u početku, kad je nova, komunistička vlast tek počela da organizuje ove svojevrsne mobe u zemlji devastiranoj najvećim ratnim sukobom koji je svet video. "Zemlja je bila srušena, valjalo se dizati iz pepela", što bi reklo Zabranjeno pušenje u pesmi "Srce, ruke, lopata". To je značilo da na početku nije bilo dovoljno ni hrane ni odeće, a često ni alata. To se najbolje vidi u opisima jedne od prvih akcija u SR Srbiji pri kraju rata - seče drva na Crnom vrhu.

- Na Crni vrh smo stigli sredinom januara 1945. i odmah smo u štabu dobili radne zadatke. Naša jedinica dobila je, po mom mišljenju, one najteže. Trebalo je izvlačiti drva iz jaruga, gde se pre nas, još u vreme okupacije, obavljala seča, ali stabla neprijatelj nije uspeo da izvuče. Nismo imali dobru obuću, a od male koristi bila je oprema koju smo zatekli. "Drvenjaci" su nam više otežavali nego što su pomagali. Odozgo nešto kao koža, odozdo drveni "đonovi". Vrlo smo teško išli i po ravnom, a kamoli kad je trebalo vući debla uz strminu. Padalo se često, uz smeh ostalih, ali brzo se dizalo i nastavljalo izvlačenje. Ali nije tu bilo jedino rada i samopožrtvovanja. Bilo je i raznovrsnih zabava, od zidnih novina do priredbi i sportskih takmičenja, u koja ubrajam i jedno rvačko nadmetanje. Onako, u narodnom stilu - ispričao je Požarevljanin Dobrosav Mihajlović novinaru časopisa Braničevo 1983.

Uprkos svim nedaćama, mladići i devojke dali su sve od sebe da svoje zadatke obave, a priče o svojim dogodovštinama prenosili su mlađim generacijama, pa je ORA vrlo brzo postala jedan od simbola Jugoslavije.

Istraživači često navode da su prve omladinske radne akcije organizovane još u vreme rata, kad su nastale omladinske radne čete i radni bataljoni. Zadaci su prvo bili prikupljanje hrane i municije za partizane, a kako se oslobođena teritorija širila, obaveze su se menjale - čišćenje terena, skupljanje drva, izgradnja... Slične akcije održavane su i nakon proterivanja Nemaca 1945.